Urinarne infekcije

Infekcija urinarnog trakta (IUT) su veoma česte i javljaju se u svakom uzrastu. Način nastajanja i razvoj IUT nije uvek isti, a klinički tok i prognoza mogu biti vrlo različiti. Zajednička karakteristika IUT je prisustvo značajnog broja bakterija u mokraći. Ne postoji stroga granica preko koje bakteriuriju smatramo značajnom.

Često mali broj bakterija (izmedju 1.000 i 10.000/mL) u zavisnosti od vrste, prisustva simptoma i leukociturije predstavlja IUT koju treba lečiti, nasuprot velikoj broja bakterija (> 100.000/mL urina) koje se često javljaju kod nepravilnog uzimanja urina i predstavljaju zagadjenje (20% uzoraka kod žena). U tom pogledu se razlikuju simptomatska i asimpromatska bakteriurija.

Uobičajena je podela IUT prema anatomskom nivou infekcije, stepenu intenziteta, popstojanju faktora rizika i mikrobiološkim nalazima. Kada se govori o anatomskom nivou IUT, ona može biti ograničena na pojedine delove urotrakta ( uretra, mokraćna bešika, semnik i pasemnik, bubreg, prostata), ili zahvata sve organe, i može biti uzrok opšte IUT.

I’m a female bodybuilder in my 60s and I look amazing — here’s my… testosterone cost without insurance bodybuilder who married sex doll reveals he tragically broke her days before christmas | the sun

Uretritis karakteriše osećaj pečenja, svraba, lakog bola, povremeno otežanog mokrenja i sekrecije iz mokraćne cevi. Kao prvo treba isključiti specifični gonoroični uretritis koga karakteriše obilan gnojav žućkasto-zalenkast eksprimat, od infekcije izazvane sa trihomonas vaginalis. Najčešće je u pitanju infekcija uzrokovana gram-negativnim, gram-pozitivnim kokama, anaerobima i dr. Kod mladih osoba treba posumnjati na uzročnike seksualno prenosivih bolesti (klamidija trahomatis, mikoplazma). Dijagnoza se postavlja na osnovu uzimanja brisa uretre, pregleda urina u 2 čaše i urinokulture.

Terapija gonoroičnog uretritisa iziskuje davanja cefalosporina ili hinolonskih preparata u samo jednoj pojedinačnoj dozi. Medjutim, neophodna je dodatna terapija po smernicama EAU 2011 za seksualno prenosive bolesti, gde postoje brojne veoma uspešne kombinacija antibiotika, jer postoji osnovana sumnja da su prisutni izazivači seksualno prenosivih bolesti.

S druge strane, pacijent mora biti upoznat sa empirijskim lečenjem seksualne partnerke, kao i činjenice da su seskualni odnosi mgući samo sa zaštitom. Eradikacija trihomonijaze u uretri se veoma lako postiže primenom preparata metronidazola.

Epididimitis, orhitis karakteriše bolni otok semnika i pasemnika, povišena telesna temperatura, pojava lokalnog crvenila i povišene lokalne temperature na koži mošnica, uz propratno bolno zadebljanje semene vrvce. Često postoje simptomi zapaljenja donjih partija urotrakta. Pre početka lečenja je potrebno uzeti uretralni bris i srednji mlaz urina za urinokulturu. Pored opštih mera lečenja koje pacijent mora strogo poštovati, kod mladih muškaraca je indikovana je terapija kao za seksualno prenosive bolesti.

Kod muškaraca preko 45. godina dolazi u obzir druga antibiotska terapija imajući u vidu prisustvo drugih uzročnika ( E. Coli, druge enterobakterije, enterokoki, stafilokoki, Pseudomonas i dr.). U svakom slučaju treba isključiti prisustvo prepreka na vratu mokraćne bešike, kongenitalnih anomalija kao i seksualno prenosivih bolesti kod mladjih muškaraca.

Cistitis (zapaljenje mokraćne bešike) je praćen učestalim pozivima na mokrenje, bolovima u mokraćnoj bešici, pečenjem, često pojavom krvi na kraju akta mokrenja. Potvrdu dijagnoze dobijamo nakon analize urina. Sa izuzetkom cistitisa kod premenopauzalnih, zdravih žena, urinokultura se preporučuje kod svih vidova IUT pre početka lečenja, da bi se na bazi antibiograma dala adekvatna terapija.

Često se cistitis vidja kod mladih seksualno aktivnih žena i koji se zbog neadekvatnog lečenja ćesto može vraćati. Prouzrokovač je najčešće E. Coli (osetljiva na najveći broj preparata), neke od saprofitnih bakterija i redje enterokok. Lečenje pored suportivnih mera podrazumeva davanja odredjenih uroantiseptika/antiobiotika bilo jednokratno ili za period od 3-7 dana.

Akutni pijelonefritis u nekomplikovanoj formi prema intenzitetu može biti blag, umeren i jak. Obično se manifestuje bolom, mučninom i povraćanjem, temperaturom preko 380 C,sa, ili češće, bez tegoba sa mokrenjem. Neophodan je detaljan urološki pregled, pregled urina, urinokultura, SE, KKS, kreatinin, transabdominalni ultrazvuk, nativni Rtg urotrakta. Tek tada, pored suportivnih mera treba početi antibiotsku terapiju u trajanju od 7-10 dana (cefalosporini, hinolonski preparati). U slučaju teških formi akutnog pijelonefritisa potrebna je hospitalizacija i parenterlano davanje antibiotika tokom 14 dana.

Komplikovane urinarne infekcije podrazumevaju prisustvo činioca koji onemogućava adekvatno pražnjenje mokraće iz urotrakta (hidronefroza uzrokovana različitim faktorima, anomalije urotrakta, povrede) ili prisustvo faktora koji podržavaju infekciju (kamen, kateter). Češće su kod osoba koje osim faktora rizika imaju i neko oboljenje kao što je šećerna bolest, imunodeficijencija, bubrežna insuficijencija. Često su posledica uroloških manipulacija i uzrokovane su multirezistentnim sojevima. Obzirom na teško stanje pacijenta potrebna je hospitalizacija, i započinje se sa empirijskom antibiotskom terapijom, tokom 2-3 nedelje, do dobijanja antibiograma urinokulture.

Asimptomatska bakterija

Lečenje podrazumeva kada smo u 2 ili više uzoraka urina datih u razmaku od nekoliko dana potvrdili prisustvo uzročnika i odredili osetljivost bakterija na antibiotike. U slučaju asimptomatske bakteriurije samo osobe sa rizikom (deca, dijabetičari, pacijenti sa imunosupresivnom terapijom i oni sa oštećenom bubrežnom funkcijom) iziskuju terapiju. Treba naglasiti da plasiranje katetera u mokraćnu bešiku iziskuje peroralno davanje antibiotika, dok oni koji dugo nose kateter i redovno ga menjaju nije neophodna primena antibiotika ukoliko nemaju simptoma jer svi već imaju bakteriuriju.

Vrati se na stranicu BAZA ZNANJA